Опет то исто 0001    Вино пије тридест Требињана 0002    У Требињу на мосту камену 0003    И са њима Новљанин Ал-ага 0004    И са њима Витковићу Симо; 0005    Вино пију разговарају се, 0006    Док им винце удари у лице, 0007    А ракија стаде бесједити, 0008    Ја бесједи Новљанин Ал-ага: 0009    ”Ја мој брате, Витковићу Симо! 0010    ”Чуо јесам, а кажу ми људи, 0011    ”Ђе имадеш сестру на удају, 0012    ”А ја јесам јунак на женидбу, 0013    ”Да ми хоћеш сестру поклонити, 0014    ”Поклонити за вјерену љубу, 0015    ”Да бидемо главни пријатељи. ” 0016    Проговара Витковићу Симо: 0017    ”Не будали, Новљанин Ал-ага! 0018    ”Што ће орлу соколово крило, 0019    ”Што л’ Турчину влахиња дјевојка? ” 0020    То Ал-аги врло мука било, 0021    А од земље на ноге скочио, 0022    Па потеже ножа од појаса, 0023    Шћаше Симу осијећи главу; 0024    Ни Симо се покорити неће, 0025    Веће и он на ноге скочио, 0026    Па потеже мача зеленога, 0027    Шћадијаху заметнути кавгу; 0028    Ал им не да тридест Требињана, 0029    Већ скочише, те их побратише, 0030    Па сједоше пити вино рујно, 0031    Кад се рујна напојише вина, 0032    Од’ Ал-ага Новом бијеломе, 0033    Оде Симо у Требиње равно. 0034    То вријеме за дуго не било, 0035    Вриме било годиницу дана, 0036    Док ево ти књиге од Новога 0037    Од онога Новљанин-Ал-аге 0038    А на руке Витковићу Симу: 0039    ”Побратиме, Витковићу Симо: 0040    ”Ми се јесмо давно побратили 0041    ”Ево има годиница дана, 0042    ”Још се, побро, даровали нисмо: 0043    ”Ходи, побро, да се дарујемо, 0044    ”И поведи осам браће твоје 0045    ”А до моје пребијеле куле. ” 0046    Књигу гледа Витковићу Симо, 0047    Књигу гледа, а смије се на њу, 0048    А стара му бесједила мајка: 0049    ”А мој сине, Витковићу Симо! 0050    ”Отклен кљига? Ватром изгорјела! 0051    ”Те се сине осмјехујеш на њу. ” 0052    Онда Симо тихо бесједио: 0053    ”Ова ј’ књига, моја стара мајко! 0054    ”Од мог побра Новљанин-Ал-аге, 0055    ”Да му идем до бијеле куле 0056    ”Са мојијех осам милих брата, 0057    ”Да ја идем да се дарујемо. ” 0058    А стара му мати бесједила: 0059    ”Прођ’ се, сине, врага и Турака, 0060    ”Јер ћеш лудо изгубити главу, 0061    ”Рђава је вјера у Турчина. ” 0062    За то Симо хаје и не хаје, 0063    Већ дозива осам браће миле: 0064    ”Спремајте се, моја браћо драга, 0065    ”Да идемо бијелу Новоме 0066    ”Ка Ал-аги моме побратиму. ” 0067    И то браћа брата послушаше, 0068    Они добре коње опремише, 0069    Све се спреми девет Витковића, 0070    Сваком љуба коња изводила, 0071    А Грујица љубе не имаде, 0072    Већ му мати изведе дорина, 0073    Па га стара сјетовала мајка: 0074    ”Ја мој сине, дијете Грујица! 0075    ”Кад дођете Новом бијеломе, 0076    ”Добро ће вас дочекати Турци, 0077    ”Примиће вам коње и оруже, 0078    ”Коња подај, а не дај оружа; 0079    ”Кад сједнете хладно пити вино, 0080    ”А ти браћу двори под оружем, 0081    ”Не би ли ми један остануо, 0082    ”Остануо, мајци од заклетве; 0083    ”Рећи ће ти Новљанин Ал-ага: 0084    ” ”Сједи, побро да пијемо вино, 0085    ” ”Ти се не бој пријеваре побро. ” 0086    ”А ти реци, моје дите драго: 0087    ”Не бојим се пријеваре, побро, 0088    ”Већ ме ј’ стара проклињала мајка, 0089    ”Да не сједем с браћом пити вино, 0090    ”Док ме стара не ожени мајка. ” 0091    Тадај оде девет Витковића, 0092    Отидоше Новом бијеломе. 0093    Кад дођоше бијелу Новоме, 0094    Далеко их побро угледао, 0095    А мало их ближе сусретао, 0096    Руке шире у лице се љубе, 0097    За јуначко испитују здравље; 0098    Млађи њима коње приватише, 0099    Приватише коње и оруже; 0100    Још да видиш Витковића Груја! 0101    Он је стару послушао мајку: 0102    Коња даде, а не да оружа. 0103    Одведе их Новљанин Ал-ага, 0104    Одведе их на бијелу кулу, 0105    За пуну их софру посадио, 0106    Па сједоше ладно пити вино, 0107    Двори Грујо браћу под оружем; 0108    А говори Новљанин Ал-ага: 0109    ”Сједи побро, да пијемо вино, 0110    ”Ти се не бој пријеваре, побро. ” 0111    А говори Витковића Грујо: 0112    ”Не бојим се пријеваре, побро, 0113    ”Већ ме ј’ стара проклињала мајка, 0114    ”Да не сједем с браћом пити вино 0115    ”Док ме стара не ожени мајка. ” 0116    Тако пише за неђељу дана, 0117    А кад друга настаде неђеља, 0118    Док ето ти Новљанин-Ал-аге, 0119    Једно јутро рано поранио 0120    Са својијех тридесет Турака, 0121    Те он побру у одају дође, 0122    Па сједоше ладно пити вино; 0123    Кад се ладна напојише вина, 0124    А говори Новљанин Ал-ага: 0125    ”Побратиме, Витковићу Симо! 0126    ”А знадеш ли, драги побратиме, 0127    ”Кад пијемо у Требињу вино, 0128    ”У Требињу на мосту камену, 0129    ”Ја се тебе нашалио, Симо, 0130    ”Да ми дадеш сестру за љубовцу, 0131    ”А те, море, за истину прими, 0132    ”Па не даде мене твоје сеје, 0133    ”Већ је даде у Риђане Раду, 0134    ”Г…о ће ти сад помоћи Раде! ” 0135    Па потеже мача зеленога, 0136    Одмах скочи тридесет Турака, 0137    Исјекоше осам Витковића; 0138    На ногам’ се грујо догодио, 0139    Те утече низ бијелу кулу, 0140    Па побјеже пољем зеленијем, 0141    И утече у Требиње равно, 0142    Па не иде у Требиње кули, 0143    Веће иде у Риђане Раду, 0144    Али Раде поприје зачуо 0145    Ђе су њему шуре изгинуле; 0146    Па је Раде на ноге скочио, 0147    Те упрти торбу обравницу 0148    И у торбу меће брашаницу, 0149    А о рамо лака џевердара, 0150    И на рамо струку сињгавицу; 0151    Отолен се подигнуо Раде, 0152    Те он иде гором и планином 0153    Док не срете свог шурака Груја, 0154    Па је Грују тихо бесједио: 0155    ”Ђе си, Грујо, нигђе те не било! 0156    ”Кад ми нема осам Витковића, 0157    ”Нека нема ни тебе једнога! ” 0158    Све му Грујо јаде изјадио, 0159    Како их је побре дочекао, 0160    И чим их је тамо даровао. 0161    Отолен се подигнуо Раде, 0162    Те он дође Новом бијеломе 0163    А до куле Новљанин-Ал-аге. 0164    У најљевше доба долазили, 0165    Међу акшам и међу јације. 0166    Кад су дошли пред бијелу кулу, 0167    Ал’ авлија пуста затворена, 0168    А мало се поизмаче Радо, 0169    Те авлију јунак прескочио, 0170    На авлији врата отворио, 0171    И на врата Груја упустио; 0172    И тако им добра срећа била, 0173    Јера бјеше отворена кула. 0174    Кад изишли на бијелу кулу 0175    И кад дошли пред једну одају, 0176    А то сједи теидесет Турака, 0177    Они сједе ладно пију вино, 0178    Пребацују Витковића главу, 0179    Пребацују од руке до руке, 0180    Па говори Новљанин Ал-ага: 0181    ”А јабуко, још зелена ти си! 0182    ”Ђе л’ си расла, ђе ли откинута? 0183    ”Баш си расла у Требињу граду, 0184    ”А у Новом млада откинута. ” 0185    Проговара иза врата Раде: 0186    ”А шураче, витковића Грујо! 0187    ”Ја отидох саде у одају, 0188    ”Кунем ти се, а вјеру ти дајем, 0189    ”Ако кога пропуштиш Турчина, 0190    ”Хоћу теби осијећи главу; 0191    ”Када није осам Витковића, 0192    ”Нека није ни тебе једнога. ” 0193    Па да видиш од Риђана Рада! 0194    Он потеже ножа од појаса, 0195    Од одаје отворио врата, 0196    У одају јунак улазио, 0197    Те Турцима: ”Добар вече” виче, 0198    Па Ал-агу именом дозива: 0199    ”Ја шураче, Новљанин-Ал-ага! 0200    ”Кад си моје шуре даривао, 0201    ”Је си л’ мене исе оставио? ” 0202    Па на њеха јуриш учинио, 0203    Те му русу осијече главу; 0204    Как’ Алаги осијече главу, 0205    Узбуни се тридесет Турака, 0206    Узбуни се, шћаху побјегнути, 0207    Ал’ не даде од Риђана Раде, 0208    Већ их броји ножем и десницом; 0209    Што пропушти у одаји Раде, 0210    Не пропушта на вратима Грујо. 0211    Исјекоше тридесет Турака, 0212    Па бијелу похараше кулу, 0213    Похараше, па је запалише. 0214    Онда Раде тихо бесједио: 0215    ”Бјежи, Грујо, из овога града 0216    ”Док се није заметнула кавга. ” 0217    И одоше здраво и весело.